Ostalo je još samo dve nedelje do odigravanja prve utakmice poslednjeg kruga kvalifikacija za ligu UEFA između Temišvara i Partizana, a nije sigurno da će crno-beli krenuti put Rumunije

Sinoć su u rumunskom gradu održani veliki protesti navijača Temišvara, zbog odluke FS Rumunije da kazni ovaj klub oduzimanjem šest bodova, a posle pretnje predsednika kluba da će raspustiti tim ostaje da se vidi da li će do meča sa Partizanom uopšte doći.

Muke kluba uz Temišvara, ranije poznatog kao Politehnika nastale su 2001. godine, kada se klub praktično podelio. Tradiciju Politehnike osnovane 1921. godine preuzeo je u privatnom vlasništvu italijanski biznismen Klaudio Zambona. Klub se takmiči u trećoj ligi, ali ima pravo na nasledstvo, boje i trofeje kluba.

Sa druge strane je današnji FK Temišvar, rival Partizana, iza koga stoje navijači, ali i bogati naftni sponzor «Balkan petroleum». Predsednik ovog kluba Marjan Janku doneo je odluku početkom sezone da klub nastavi da igra u ljubičastim dresovima, iako je arbitražni sud to pravo dodelio drugoj strani.

Na insistriranje UEFA, FS Rumunije je zbog ove odluke kaznio klub oduzimanjem šest bodova, samim tim ih gurnuo na samo začelje rumunske lige. Janku je, nezadovoljan odlukom Saveza, najavio povlačenje iz fudbala i gašenje kluba. Ostaje da se vidi da li su ove reči izrečene u afektu ili će Partizan zaista bez borbe obezbediti učešće u Ligi UEFA.

Većina zaposlenih se posle godišnjeg odmora i povratka svakodnevnim aktivnostima oseća depresivno

Vratili ste se sa godišnjeg odmora preplanuli, sveži i puni novih iskustava. Ulazite u dobro poznatu kancelariju, sedate za svoj sto i krećete u nove radne pobede. Ali, iznenada vas obuzima teskoba, počinjete da se gušite, čežnjivo gledate kroz prozor, a radni dan, koji inače proleti, sada traje i traje i traje... Niste jedini, događa se gotovo svima - to je samo uobičajeni šok posle povratka s godišnjeg odmora.

Nedostatak motivacije, depresija, anksioznost, stres i nemogućnost koncentracije samo su neki od problema s kojima se zaposleni susreću prilikom povratka na posao. Problem su i očekivanja poslodavaca, koji od svojih radnika zahtevaju maksimalnu radnu koncentraciju i žestok radni tempo od prvog radnog dana nakon godišnjeg odmora.

U toku sa zbivanjima

Da biste ublažiti šok posle povratka na radno mesto, preporuka je da već tokom odmora budete bar malo u toku sa zbivanjima na poslu. Povremeno pozovite kolege i saznajte šta se događa u kancelariji. To će vam pomoći da se psihički pripremite na stres koji vas neminovno čeka po povratku.

Dobro bi bilo i da se s mora ili mesta gde ste otišli na odmor vratite nekoliko dana pre nego što bi trebalo da počnete da radite. Preteško je iz opuštene morske atmosfere odmah uskočiti u ubrzan radni tempo, pa svoj organizam na taj način bar donekle pripremite za povratak.

Ukoliko vas posle odmora dočekaju sto zatrpan zadacima, hrpa telefonskih i imejl poruka, ne očajavajte jer je to neizbežno. Poslovni treneri u velikim kompanijama takođe služe i da posavetuju zaposlene kako da što lakše prebrode ovaj neprijatan prelaz.

Njihova preporuka je da se na radno mesto posle odmora vratite uzdignute glave i da rešavanju zadataka koji vas čekaju pristupite bez nervoze i prisiljavanja. Ako se osećate očajno i depresivno kada sednete na svoje mesto na poslu, samo se setite da se slično osećaju i ostali zaposleni i da ćete za samo nekoliko dana opet biti oni stari.

Nemir, tuga...

Da vraćanje s letnjeg odmora može negativno da utiče na psihičko zdravlje ljudi i izazove „sindrom godišnjeg odmora" koji odlikuju nemir, tuga ili, u pojedinim slučajevima, i depresija, potvrđuju i španski psihijatri koji su istraživali ovaj fenomen.

- Sindrom godišnjeg odmora izaziva naglu promenu načina života, realno postoji i posebno se odražava na psihički neuravnotežene ličnosti. Sindrom karakterišu povišena nervoza i čak agresija koje traju dve nedelje posle povratka s odmora. Znaci su nespokojstvo, tuga, apatija, razdražljivost, nemogućnost koncentracije, a nekada se pojavljuju i problemi sa snom i želudačne tegobe. Međutim, ako sindrom ima ozbiljnije simptome, treba potražiti pomoć stručnjaka - kaže španski psihijatar Havijer Krijado.

Da biste se sačuvali od neprijatnog sindroma, psihijatar madridskog Kliničkog centra dr Lola Moron smatra da je dobro preko godine, u vreme vikenda ili praznika, organizovati kratke izlete. Ona takođe savetuje da se ne razmišlja o sindromu, „nego da se mirno radi i da se prvih dana rada ne donose važne poslovne odluke".

Tražite pomoć od kolega ili šefa

Prvih radnih dana posle godišnjeg odmora osećaćete se kao da ste zaboravili da radite svoj posao i trebaće vam više vremena za obavljanje zadataka nego što je uobičajeno. Ono što će vam verovatno otežati situaciju su i obaveze koje su se nakupile u vašem odsustvu.

Ukoliko se mučite sa zaostalim obavezama, ne ustručavajte se da zamolite kolege ili šefa za pomoć. Važno je da ste upućeni u tok poslovanja firme i informisani o bilo kakvim promenama koje su se eventualno dogodile dok vas nije bilo.

Većina zaposlenih se posle godišnjeg odmora i povratka svakodnevnim aktivnostima oseća depresivno

Vratili ste se sa godišnjeg odmora preplanuli, sveži i puni novih iskustava. Ulazite u dobro poznatu kancelariju, sedate za svoj sto i krećete u nove radne pobede. Ali, iznenada vas obuzima teskoba, počinjete da se gušite, čežnjivo gledate kroz prozor, a radni dan, koji inače proleti, sada traje i traje i traje... Niste jedini, događa se gotovo svima - to je samo uobičajeni šok posle povratka s godišnjeg odmora.

Nedostatak motivacije, depresija, anksioznost, stres i nemogućnost koncentracije samo su neki od problema s kojima se zaposleni susreću prilikom povratka na posao. Problem su i očekivanja poslodavaca, koji od svojih radnika zahtevaju maksimalnu radnu koncentraciju i žestok radni tempo od prvog radnog dana nakon godišnjeg odmora.

U toku sa zbivanjima

Da biste ublažiti šok posle povratka na radno mesto, preporuka je da već tokom odmora budete bar malo u toku sa zbivanjima na poslu. Povremeno pozovite kolege i saznajte šta se događa u kancelariji. To će vam pomoći da se psihički pripremite na stres koji vas neminovno čeka po povratku.

Dobro bi bilo i da se s mora ili mesta gde ste otišli na odmor vratite nekoliko dana pre nego što bi trebalo da počnete da radite. Preteško je iz opuštene morske atmosfere odmah uskočiti u ubrzan radni tempo, pa svoj organizam na taj način bar donekle pripremite za povratak.

Ukoliko vas posle odmora dočekaju sto zatrpan zadacima, hrpa telefonskih i imejl poruka, ne očajavajte jer je to neizbežno. Poslovni treneri u velikim kompanijama takođe služe i da posavetuju zaposlene kako da što lakše prebrode ovaj neprijatan prelaz.

Njihova preporuka je da se na radno mesto posle odmora vratite uzdignute glave i da rešavanju zadataka koji vas čekaju pristupite bez nervoze i prisiljavanja. Ako se osećate očajno i depresivno kada sednete na svoje mesto na poslu, samo se setite da se slično osećaju i ostali zaposleni i da ćete za samo nekoliko dana opet biti oni stari.

Nemir, tuga...

Da vraćanje s letnjeg odmora može negativno da utiče na psihičko zdravlje ljudi i izazove „sindrom godišnjeg odmora" koji odlikuju nemir, tuga ili, u pojedinim slučajevima, i depresija, potvrđuju i španski psihijatri koji su istraživali ovaj fenomen.

- Sindrom godišnjeg odmora izaziva naglu promenu načina života, realno postoji i posebno se odražava na psihički neuravnotežene ličnosti. Sindrom karakterišu povišena nervoza i čak agresija koje traju dve nedelje posle povratka s odmora. Znaci su nespokojstvo, tuga, apatija, razdražljivost, nemogućnost koncentracije, a nekada se pojavljuju i problemi sa snom i želudačne tegobe. Međutim, ako sindrom ima ozbiljnije simptome, treba potražiti pomoć stručnjaka - kaže španski psihijatar Havijer Krijado.

Da biste se sačuvali od neprijatnog sindroma, psihijatar madridskog Kliničkog centra dr Lola Moron smatra da je dobro preko godine, u vreme vikenda ili praznika, organizovati kratke izlete. Ona takođe savetuje da se ne razmišlja o sindromu, „nego da se mirno radi i da se prvih dana rada ne donose važne poslovne odluke".

Tražite pomoć od kolega ili šefa

Prvih radnih dana posle godišnjeg odmora osećaćete se kao da ste zaboravili da radite svoj posao i trebaće vam više vremena za obavljanje zadataka nego što je uobičajeno. Ono što će vam verovatno otežati situaciju su i obaveze koje su se nakupile u vašem odsustvu.

Ukoliko se mučite sa zaostalim obavezama, ne ustručavajte se da zamolite kolege ili šefa za pomoć. Važno je da ste upućeni u tok poslovanja firme i informisani o bilo kakvim promenama koje su se eventualno dogodile dok vas nije bilo.